Anksioznost

Anksioznost je stanje ili skup različitih emocija koja se manifestuje osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, strepnje ili ideje da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, a da će posledice toga biti fatalne. To „nešto“ može biti realno i prepoznato, ali i nejasno i nedefinisano kao misao ili fantazija koja nema čvrstog oslonca u spoljašnjosti.

Osoba može imati napet osećaj da će „pući“, da ne može da se smiri, vrzmaju joj se misli po glavi, gubi kontrolu nad sobom i nije u stanju da racionalno razmišlja. Često je na oprezu i u pripravnosti tražeći svaki mogući znak koji će opravdati njenu anksioznost. Pored toga, osoba se može osećati nemoćno, preplavljena strahom da je u nemogućnosti da bilo šta promeni.

Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Dakle, anksioznost nije konkretna emocija kao tuga, bes ili strah, već signal da nešto što je bilo potisnuto prodire u svest, a mehanizam potiskivanja više nema snage da se suoči sa energijom i intenzitetom određene emocije.

 

Kako nastaje anksioznost i kako je razlikovati od normalne brige?

 

Prema REBTu, anksioznost nastaje kao posledica jednog ili skupa iracionalnih uverenja. Međutim, postoje i prekognitivne anksioznosti - one koje nastaju u ranom detinjstvu, i kojih nismo svesni niti je do njih moguće dopreti putem razmišljanja.

Anksioznost takođe može biti posledica traumatičnih doživljaja iz perioda detinjstva, ali i kasnijeg perioda, i pamćenja stvari koje osoba nije mogla da razume, te su sve te emocije ostale negde nerazjašnjene i duboko zatrpane. Određen spoljašnji stimulus može aktivirati te davno zakopane emocije, koje u datoj situaciji opet počinju da probijaju u svest.

Anksioznost može biti i simbolično prerušena u neki vid simptoma. Recimo da osoba koja je  funkcionisala normalno i koja nije imala strah od izlaska iz kuće, počinje da proživljava ove simptome u određenom periodu života. Međutim, u zavisnosti od životnog perioda i lične predstave, ono može da znači: strah od osamostaljivanja, strah od gubljenja podrške i ljubavi, strah od uspeha i neuspeha itd. 

Razlike u mišljenju izmedju osoba sa anksioznošću i sa normalnom brigom su sledeće:

Anksioznost:

  1. Osoba će precenjivati moguću opasnost, odnosno precenjivaće njenu veličinu
  2. Potcenjivaće mogućnost da se izbori s opasnošću ukoliko se zaista i dogodi
  3. Počinje da oseća hroničnu brigu koja može voditi sve većim psihičkim problemima

Normalna briga:

  1. „Bilo bi (nešto) strašno da se desi, ali ne i užasno.“
  2. „Teško će mi pasti, ali ne i nepodnošljivo.“
  3. Povodom ove brige ne razvija dodatnu brigu.

 

Kako se suočiti sa anksioznošću?

 

Ono što preporučuju stručnjaci jeste da, ako želite da se trajno oslobodite od anksioznosti, morate odustati od nastojanja da kontrolišete anksioznost ili druga neprijatna osećanja. Odustajanje od kontrole anksioznosti ne znači gubitak kontrole u ponašanju, to znači samo odustajanje da se negira, izbegava ili blokira anksioznost.

Razmišljajte o tome u kojim se situacijama javlja, kakvog je intenziteta, koliko traje, sa čime ona može da bude povezana. Neki koriste i takozvane "koping" rečenice: "Ja priznajem anksioznost i to kako me ona čini sigurnim" "Ja prihvatam anksioznost bez otpora i analize, i puštam je da ode"... 

Mnogi stručnjaci tvrde da vežbanje može znatno da doprinese poboljšanju psihofizičkog zdravlja, a samim tim i regulisanju i dugoročnom saniranju anksioznosti. Još jedna dodatna tehnika jeste "mindfullness".

Kako je svaka osoba različita, različit je i stepen i vremenski kontinuitet anksioznosti. Ukoliko niste u stanju sami da prevaziđete, svakako bi dobrodošla pomoć psihoterapeuta. Poremećaji anksioznosti uspešno se tretiraju psihoterapijom, medikamentima ili njihovom kombinacijom. Pošto svaki poremećaj anksioznosti ima svoje posebne karakteristike, tretman ne mora biti isti za svaki poremećaj. Važno je precizno utvrditi specifičan problem pre odluke o načinu tretmana. 

 

autor: Nemanja Kurlagić psihoterapeut po O.L.I. psihodinamskom metodu