Agorafobija

Agorafobija, pojam kovanica od dve grčke reči – Agora (pijaca, trg, skupština) i Fobija (strah), jeste stanje straha jedinke koje karakteriše postojanje stalnog, intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa kojih se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je medicinska pomoć, u slučaju nužne potrebe, veoma otežana. Tako široki prostori kao što su ulice, trgovi, tuneli, autoputevi, mostovi postaju mesta kojih se treba plašiti i izbegavati. Isti je slučaj i sa velikim prostorijama kao što su tržni centri, robne kuće, bioskopske i pozorišne sale, ali i gužve i otvorena mesta pretrpanih ljudima. Kod Agorafobije nije retko da se sretne i postojanje intenzivnog straha od vožnje gradskim prevozom, izuzev taksija i ličnog prevoznog sredstva.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Pre početka ovog teksta, želeo bih da podvučem jasnu crtu između opsesivno-kompulsivnog poremećaja i opsesivno-kompulsivnog poremećaja ličnosti. Inače, reč opsesija (obsessio) je reč latinskog porekla koja znači „obuzetost nečim“. Kompulzija (compulsio), takođe reč latinskog porekla znači „primoravanje“, odnosno „prinuda da uradimo nešto“.

Kada govorimo o opsesivno-kompulsivnom poremećaju mislimo na poremećaj koji karakterišu prisilne misli, ideje i njihova ruminacija. Osoba koja ih doživljava, vidi ih kao nametnute, nepoželjne, odvratne, besmislene i nepodnošljive, ali i kao nešto što je van njihove kontrole i mimo volje, nešto čemu se ne može suprotstaviti. Suština opsesivnih misli sastoji se u osećanju obolelog da je celokupan sadržaj doživljavanja unutrašnje prirode, to jest njihov sopstveni. Sa njim se osoba stalno bori, a borba je prebojena strahom od mogućnosti sprovođenja u delo takvih misli i ideja, što na kritičkom nivou ukazuje na postojanje unutrašnjeg konflikta.

Panični napadi

Panični napad je osećaj jakog straha ili izrazite neprijatnosti da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, da ćemo izgubiti kontrolu, srušiti se, poludeti ili umreti. Oni ne moraju da budu usmereni samo prema sebi, nego i prema drugima – da će neko blizak biti povređen, doživeti neku katastrofu ili umreti. Osnovna i vidna karakteristika paničnog napada jeste da se doživljavaju jako naglo, iznenada, prilično ugrožavajuće i utiču na ljude da se osećaju potpuno bespomoćno i onesposobljeno. Panični napad mogu da se dese samo jednom ili dva puta u životu, ali mogu da postanu učestaliji i da pređu u poremećaj panike.

Depresija - uzrok, simptomi i lečenje

Depresija je psihofizička bolest čiji koreni sežu daleko koliko i čovečanstvo. Samo poreklo reči govori o njenoj starosti – ona je nastala od latinske reči deprimere što znači pritisnuti,  potisnuti ili utisnuti. Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije oko 25% žena i 12% muškaraca svetske populacije boluje od depresije i na rang listi zauzima peto mesto. Pretpostavlja se da će do 2030. godine dostići neverovatno drugo mesto! Ovako velike brojke i njena pandemija kod stručnjaka izazivaju enormnu zabrinutost.

Mehanizmi odbrane - Spliting

Spliting (engl. "splitting", srp. "cepanje") je centralni mehanizam nezrelih i primitivnih odbrana, što znači da je njegovo postojanje uslov kako bi ostali nezreli mehanizmi odbrane mogli da operišu. Spliting u ranim fazama razvoja štiti pozitivno jezgro ličnosti i tako obezbedjuje normalni mentalni razvoj, a kada perzistira u odraslom dobu predstavlja odbranu protiv intenzivne ambivalencije. Izražava se kroz tendenciju da sebe i druge vidimo u kategorijama "potpuno dobar" ili "potpuno loš", tj. na nerealistično pozitivan način (svetac, heroj, spasilac) ili negativan način (djavo, izdajnik, zlostavljač).